|
10. Januar 2012.
Minerali čine oko 5% čovekove težine, a najviše
ih ima u kostima.
80 minerala od 103 poznata ulazi u sastav našeg
organizma.
Minerale delimo na:
·
Makroelemente;
to su oni minerali, koje organizam treba u
količini većoj od 100 mg, a to su: kalcijum,
magnezijum, kalijum, fosfor, natrijum, hlor i
sumpor.
-
Mikroelemente;
to su: cink, mangan, gvožđe, fluor, bakar i
jod.
-
Elementi u tragovima:
selen, bor, hrom, silicijum, molibden i
kobalt.
Minerali učestvuju u sastavu enzima bez
kojih nema biohemijskih procesa.
Šest osnovnih minerala potrebnih našem telu su:
kalcijum, jod, gvožđe, magnezijum, fosfor i
cink; a pored njih od bitne važnosti su: biotin,
inozit, hlor, hrom, bakar, kalijum, niacin,
selen i dr. Vitamini i minerali deluju združeno,
i bez minerala organizam nema nikakve koristi ni
od vitamina.
Minerale, koje traži organizam u količinama koje
se mere u mikrogramima, nazivamo
oligoelementima.
Preko stolice, mokraće, znoja i ostalog
izlučivanja, organizam u normalnim uslovima
izbaci oko 30 grama minerala, koje čovek mora da
nadoknadi. Prilikom fizičkih aktivnosti, putem
znoja, izbacuju se mineralne soli i pritom se
javljaju grčevi i malaksalost.
Apsorpcija minerala iz biljne hrane je i do 10
puta veća, nego iz tableta.
Kalcijum
Kalcijum je najzastupljeniji mineral u ljudskom
organizmu, a dnevne potrebe idu i do 1.5 grama.
U organizmu ga ima oko 1 kg, a najveći deo se
nalazi u kostima i zubima.
Zajedno sa
fosforom i aminokiselinama čini okosnicu
izgradnje organizma.
Kalcijum reguliše odnos
baza i kiselina u krvotoku, ujednačava rad srca
i ublažava nesanicu.
Kalcijum kruži po telu za neutralizaciju
kiselina, a u slučaju potrebe krvi za
kalcijumom,
organizam ga preuzima iz
kostiju.
Manji deo kalcijuma ( oko 1% ) koji se nalazi u
ćelijama, služi za funkcije nerava.
Za njegovo efikasno upijanje je potreban vitamin
D. Optimalan odnos unosa kalcijuma i fosfora je
2:1. Obično je ovaj odnos poremećen tako što se
unosi veća količina fosfora.
Soli kalcijuma direktno utiču na čvrstinu
kostiju i zuba. Kalcijum je važan za održavanje
gustine kostiju i zuba. Nedostatak utiče na
ispadanje zuba. 20% koštanog kalcijuma se zameni
svake godine. Ishrana bazirana na voću, povrću i
žitaricama obezbeđuje dovoljne količine
kalcijuma za funkcionisanje. Ima ga najviše u
orasima, mahunarkama i uljaricama. Nedostatak
kalcijuma dovodi do bolnih grčenja mišića,
nervne razdražljivosti, bolova u zglobovima,
slabljenja kostiju. Prekomerno unošenje otežava
apsorbciju nekih drugih minerala.
Za dobar san, bitno je samo dovoljno uneti
kalcijuma.
Najnovija istraživanja povezuju preveliki unos
životinjskih proteina i gubitak kalcijuma iz
kostiju,
koji kasnije dovodi do osteoporoze.
Fosfor
Preporučuje se dnevna doza od 800 mg. Fosfor je
na drugom mestu zastupljenosti u našem telu u
odnosu na minerale i nalazi se u svakoj ćeliji.
Ima ga u svim namirnicama, tako da njegovo
unošenje ne predstavlja problem.
Učestvuje u formiranju kostiju i zuba i
uspostavlja ravnotežu baza i kiselina. Njegova
količina uvek mora odgovarati količini
kalcijuma. Problem u apsorpciji fosfora može da
nastupi kada se unosi malo kalcijuma, a mnogo
fosfora. To se događa u slučaju preterano masne
ishrane. U namirnicama biljnog porekla je
uravnotežen odnos kalcijuma i fosora. Nedostatak
fosfora
u ishrani je redak. Čest je slučaj većeg
unosa fosfora nego što je potrebno, a onda
nedostaje kalcijum. Integralne žitarice su dobar
izvor fosfora, takođe lešnik, orah, badem i
grašak.
Fosfor podstiče stezanje mišića i pridonosi
rastu i obnavljanju tkiva, proizvodnji energije,
prenosu nervnih impulsa i radu srca i bubrega.
Pomaže metabolizam masti i skroba.
Osobe sa niskim krvnim pritiskom i one koje su
sklone upalama, treba da smanje unos fosfora.
Kalijum
Procenjena minimalna dnevna doza je oko 2 grama,
a u organizmu je po zastupljenosti na trećem
mestu, odmah iza kalcijuma i fosfora. Povećava
prenos nervnih impulsa, snižava krvni pritisak i
stezanje mišića. Sirovo voće i povrće, posebno
južno voće, dinja, paradajz,
zeleno lisnato
povrće i krompir su dobri izvori kalijuma.
Neophodan je dobar odnos natrijuma i kalijuma.
Najveći neprijatelji kalijuma su: alkohol, kafa
i šećer. Dobar unos kalijuma obezbeđuje glatku i
zategnutu kožu. Veliki sadržaj kalijuma u hrani
podstiče mokrenje i eliminaciju toksina.
Prisustvo kalijuma je preduslov dobrog
snabdevanja mozga kiseonikom, a samim tim i
dobrog razmišljanja. Za sportiste je veoma
bitan, jer njegov nedostatak povlači i oboljenje
zglobova.
Kad nema kalijuma gubi se životni
elan, postajemo lenji.
Kako starimo, potrebe našeg organizma za
kalijumom su sve veće i veće.
Ispitivanja su pokazala da se većim unosom
kalcijuma, povećava rizik oboljenja od
osteoporoze.
Što je krvni pritisak niži, dnevni unos
kalcijuma bi trebao biti viši.
Natrijum
Bez soli nema života, kažu prvo lekari pa svi
ostali. Kada danas kažemo so, mislimo zapravo na
natrijum-hlorid (NaCl).
A zašto moramo da solimo? Trgovina solju je
oduvek bila unosan posao, a so je nazvana belim
zlatom. So je dobar
konzervans, jer je ni bakterije ne trpe.
A
čovek, zbog lepog ukusa soli, toliko štete sebi
nanosi.
U Brazilu se krajem XX veka, prilikom krčenja
amazonske šume našlo u zabiti, odvojeno od sveta
pleme od 20 000 duša, zvano Janomami. Oni nisu
patili od bolesti savremene civilizacije, nisu
bili gojazni, a imali su krvni pritisak 104/70
za muškarce i 95/63 za žene. Jeli su to što su
nalazili u prirodi, a hranu nisu solili.
Prilikom kasnijih ispitivanja, došlo se do
podataka da je njihov organizam pun kalijuma.
Dnevni unos se kretao i do 8500 mg, što je
mnogo više od onoga što medicina propisuje kao
dnevnu dozu.
Kalijumova so se nalazi svuda gde je i povrće,
za razliku od natrijumove soli, koja se vadi iz
zemlje ili mora.
Kalijum je prisutan u svim ćelijama i od
suštinske je važnosti za rad nervnog sistema, u
prenošenju hranjivih materija do krvnih ćelija,
u oslobađanju energije iz mišića i kontroli
njihovog grčenja.
Kalijum u organizmu
reguliše balans vode, pomaže sve vrste
isceljivanja i obnove ćelija, pomaže pri
zarastanju posekotina, modrica i drugih povreda
tkiva. Odstranjuje kiseline iz zglobova i
olakšava stanje njihove ukočenosti. Prirodni je
ublaživač bolnih nadražaja, glavobolja i
migrena.
Zbog visoke elektrohemijske
aktivnosti kalijum se stalno kreće i potrebno ga
je svakodnevno unositi u velikim količinama kako
bi se nadoknadio njegov trošak.
Izvesni enzimi traže prisustvo kalijum-hlorida
da bi se uopšte aktivirali.
Kalijumova so se gubi prilikom znojenja i
velikih napora, ali i kroz mokraću, što znači da
se unošenjem velikih količina tečnosti u
organizam i on više izbacuje. Ostaje pitanje,
zašto lekari preporučuju veću količinu vode?
Možda se adekvatnom ishranom u organizam
unose sasvim dovoljne količine vode?!
Ako smo u organizam uneli velike količine
natrijumove soli ili rafinisnog šećera, normalno
da ćemo biti žedni. Organizam će se jednostavno
pokrenuti da to izbaci. I to je ono što će
činiti upravo kalijum.
Nekada vam se ne pije
voda. Pa možda ste se adekvatno hranili, jer
biljna hrana obiluje organskom vodom,
po
dodatna voda nije potrebna.
Zvanična medicina kaže i da dnevni unos kalijuma
za odraslu osobu treba da bude 3200 do 4100
miligrama (kad sam počeo pre par godina da čitam
o ishrani, bilo je oko 2000 mg !!!).
Tek još
jedan mali dokaz o lutanjima unutar medicine.
Najveći deficit kalijuma nastaje
prekomernim izbacivanjem iz organizma. Priča se
da je kalijum u velikim količinama otrovan, jer
se ubacuje direktno u krvotok osuđenicima na
smrt. Ipak je drugačije kada kalijum putuje kroz
organe. Krvna
ćelija ne prihvata natrijum kao hranu i
grozničavo se brani od njega. U toj odbrani
kalijum, koji je ćelija krvi rado propustila
kroz membranu, bori se da natrijum
zaustavi od prodora u ćeliju i sprovede ga preko
bubrega napolje…
I u toj borbi se troši.
A ljudi danas mere pritisak kao da
gledaju na sat.
Natrijum sprečava da dobijemo toplotni udar (
zato se znojimo ). Zajedno sa kalijumom
obezbeđuje optimalno funkcionisanje nerava i
mišića.
Dobar izvor za natrijum su šargarepa, orasi i
povrće.
14 g soli unešeno u organizam, odjednom je
otrov.
Magnezijum
Minimalna dnevna doza je 350 mg. U organizmu ga
ima oko 20 grama,
i nalazi se uglavnom
u kostima.
Najveći izvor magnezijuma su suncokret,
kikiriki, badem, banane, smokve,
limun,grejpfrut, jabuke, integralne žitarice,
grašak i lisnato povrće. Bubrezi višak
magnezijuma izbacuju iz organizma,
a
potrebne zalihe talože.
Zubi otporni na karijes, imaju u proseku
dvostruko veću količinu magnezijuma.
U slučaju nedostatka pojavljuju se neurološki
poremećaji, umor i malaksalost, grčenje mišića,
bolovi u želucu i slično.
Potreba za magnezijumom se povećava sa pojavom
bolesti i stresa.
Raznovrsna ishrana
obezbeđuje dovoljne količine magnezijuma.
Najosetljiviji je od svih minerala u odnosu na
osiromašenje tla.
Alkohol je veliki
neprijatelj magnezijuma.
Katalizator je u mnogim hemijskim reakcijama u
organizmu,
a naročito pretvaranja šećera iz
krvi u energiju.
Ima važnu ulogu u prenosu nervnih impulsa. Zato
se i naziva prirodnim umirujućim sredstvom,
a apsorbuje se prvenstveno u tankom cerevu. Ima
smirujući uticaj na nervni sistem,
pa se
često koristi kao sredstvo za dobar san.
Olakšava probavne smetnje, onemogućava taloženje
kalcijuma u bubrezima
i stvaranje kamena u
bubrezima i žuči, jer reguliše ulazak kalcijuma
u ćelije.
Magnezijum hlorid je dragocen zbog svoje
sposobnosti da podstiče zdravlje i vitalnost,
leči brojne bolesti, usporava proces starenja i
suzbija infekcije. Delotvoran je u lečenju
astme, bronhitisa, upale pluća i upale grla.
Gvožđe
U organizmu ga ima oko 4 grama, ali je veoma
važan mineral za funkcionisanje organizma.
Najviše ga ima u krvi kojoj daje boju, a
odgovoran je za prenos kiseonika od pluća do
ćelija.
U organizmu se nalazi ujedinjen sa
belančevinama.
Preporučena je dnevna doza od 10 – 18 mg. Gvožđe
se teško apsorbuje pa je potrebno unositi veće
količine od preporučenih. Upijanje gvožđa
poboljšavaju C vitamin, bakar, kobalt i mangan,
a smanjuju kalcijum i cink. Vitamin A dvostruko
povećava apsorpciju gvožđa.
Suncokret, povrće i žitarice
su dobar izvor gvožđa.
Koštuničavo
voće je dobar izvor, a svarljivost i apsorpcija
je lakša.
Nedostatak gvožđa izaziva anemiju, slabost i
narušavanje imunološkog sistema.
Anemičnost
je daleko veća kod ljudi koji se hrane
životinjskom hranom.
Zajedno sa silicijumom utiče na čvrstinu
noktiju.
Prekomerno unošenje može izazvati oštećenje
jetre, pa čak
i smrt. Olovo i gvožđe koriste iste
puteve apsorpcije. Moguće je da nastanu veliki
problemi, ako se umesto gvožđa počne
nagomilavati olovo.
Cink
Dnevna potreba organizma za ovim mineralom je 15
mg, ali u izuzetnim situacijama i preko 20 mg (
npr. sport, bolesti ). Cink u količinama većim
od 150 g je otrovan. U organizmu ga ima 2 – 3
grama, u mišićima, kostima, zubima i koži, ali i
u muškim polnim žlezdama.
U namirnicama ga najviše ima u bademu,
kikirikiju, semenkama bundeve, spanaću...
Cela zrna žitarica mogu obezbediti
znatan unos cinka.
Skladišta cinka u organizmu ne postoje, već ga
moramo unositi svakodnevno.
Učestale prehlade i osećaj umora, teško
zarastanje rana, krhki nokti ( bele mrlje na
noktima ), opadanje kose i problemi sa kožom sve
su to činjenice koje ukazuju na mogući
nedostatak cinka.
Postoji mnogo studija koje
govore da je cink efikasan u prevenciji
prehlade.
Problemi u rastu kod dece takođe
ukazuju na nedostatak cinka u organizmu.
Cink aktivira funkcije preko 200 enzima u
organizmu, koje učestvuju u metabolizmu
organizma.
Odgovoran je za regenaraciju kože i sluzokože, a
kofaktor je insulina,
tj. odgovoran je
za prenos i regulaciju šećera u krvi i ćelijama.
Na putu sinteze muškog polnog hormona
testosterona, cink ima ključnu ulogu, pa možemo
reći da cink ima ključnu ulogu za plodnost
muškarca. Kod muškaraca prostata sadrži više
cinka od bilo kog drugog organa. Kod muškaraca
koji imaju karcinom prostate mali je sadržaj
cinka u krvi. Nedostatak cinka može dovesti do
poremećaja čula ukusa i mirisa, smanjenja
seksualne želje.
Cink je neophodan za potenciju muškaraca i
zdravo funkcionisanje njegove prostate. Cink
potpomaže i zarastanje rane.
Aktivira vitamin A, iz skladišta u jetri, koji
je nužan za dobar vid; u slučaju nedostatka
cinka se može javiti noćno slepilo. Gubitak
osećaja ukusa se vezuje za cink.
Pozitivno utiče na stvaranje belih krvnih zrnaca
u koštanoj srži,
međutim previše cinka
blokira dobro iskorištavanje bakra.
Deluje direktno na deobu ćelija, a samim tim
reguliše razvoj ćelija, tkiva i organa.
Deluje kao antioksidans, tj. vezuje slobodne
radikale sprečavajući time uništavanje ćelija.
Mangan
Preporučena dnevna doza je 3 – 5 mg. Raznovrsnom
ishranom se unose dovoljne količine mangana.
Višak mangana se smatra štetnim, a retki su
slučajevi nedostatka mangana. Mnogo mesa i mleka
sprečava dobru apsorpciju mangana, zbog velike
količine kalcijuma i fosfora.
Dakle osobe
koje se hrane biljnom hranom neće imati tih
problema.
Ima važnu ulogu u pravilnom oblikovanju i
održavanju kostiju, pomaže stvaranju energije,
deluje kao antioksidans i pomaže normalnom
zgrušavanju krvi.
Namirnice koje sadrže mangan su banane,
pomorandže, jagode,
žitarice, orasi, grašak,
celer, zeleno lisnato povrće ( posebno spanać
)...
Nedostatak mangana prouzrokuje razdražljivost.
Bakar
Dnevna potreba za ovim mineralom je do 3 mg, a u
organizmu ga ima do 80 mg. Potreban je za
efikasnu apsorpciju gvožđa, za regulaciju krvnog
pritiska, prenos nervnih impulsa, stvaranje
hemoglobina, za efikasno iskorištavanje vitamina
C, za ten kose i kože, a nalazi se i u
hemoglobinu. Sprečava gubitak koštane srži i
smanjuje nivo holesterola. Dokazano je da je
bakar jak antioksidans.
Nalazi se u grašku, pšenici, šljivama, cvekli,
bananama,
jezgrastim plodovima...
Manjak bakra nas vodi u anemiju, ali je i višak
štetan, dolazi do opadanja kose, izaziva
nesanicu i depresiju. Previše bakra umanjuje
cink i obratno. Bakar je dobra prevencija, ako
ne želimo sede vlasi.
Hlor
Procenjena dnevna potreba je od 750 do 1500 mg.
Reguliše odnos baza i kiselina u organizmu,
potpomaže gipkost, varenje i čišćenje organizma.
Želudačna kiselina je u stvari hlorovodonična
kiselina, koja je potrebna za iskorištavanje
belančevina.
Ima ga u maslinama, a hlorisana voda uništava
vitamin E i crevne bakterije koje potpomažu
varenje. Sirova hrana omogućava dovoljne
količine hlora.
U slučaju manjka hlora moguće je ispadanje zuba
i opadanje kose.
Veće količine hlora ( u vidu soli ) su štetne,
što se sprečava izlučivanjem viška putem
mokraće.
U nekim zemljama se umesto
hlorisanja, vrši ozoniranje vode, jer se hlor
smatra veoma štetnim.
Fluor
Smanjuje kvarenje zuba, ojačava kosti.
Procenjena dnevna potreba je od 1 – 4 mg. U
organizmu ga ima oko 800 mg.
Dobri izvori fluora su spanać, šargarepa i
peršun.
Jod
Jedan od prvih minerala, čiji je značaj
otkriven. Vekovima se koristio za lečenje
gušavosti
( povećanja štitne žlezde).
Utiče na rad mišića i živaca, i stanje kože,
kostiju, kose i noktiju. Jod potpomaže
cirkulaciju i pretvaranje beta karotena u
vitamin A.
Ukupno ga ima oko 50 mg u organizmu, a 2 / 3
joda se nalazi u tiroidnoj žlezdi koja
kontroliše metabolizam. Kontroliše sagorevanje
masti i utiče na rast.
Kada ponestaje joda, tiroidna žlezda se uvećava,
a može doći i do mentalne retardacije.
Preporučena dnevna doza je 150 mcg ( u Japanskom
primorju prosečan dnevni unos joda ide i do 14
mg !!) .
Dobar izvor joda su crni luk, ananas, banane,
trešnje, dinja, jabuka, grožđe,
blitva
šargarepa, spanać, praziluk, žitarice, orah.
Hrom
Procenjena dnevna potreba je od 50 do 200 mcg. U
količinama većim od 1 mg hrom može biti štetan.
U organizmu ga ima oko 20 mg. Zajedno sa
insulinom reguliše iskorištavanje šećera u
organizmu, doprema belančevine na potrebna
mesta, a veoma je bitan za metabolizam masnih
kiselina.
Nužan je za pravilan rast. Snižava
krvni pritisak.
Hrom se teško apsorbuje, pa ga je potrebno
unositi u količinama, znatno većim od potrebnih.
U isto vreme hrom se lako gubi iz organizma,
putem mokraće, znoja, žuči, noktiju i kose.
Ima ga u malim količinama u žitaricama, u
zelenom lisnatom povrću i voću.
Molibden
Dnevna potreba za ovim mineralom je do 250 mcg.
Bitan je mineral pri proizvodnji energije, i za
neutralisanje sulfata iz hrane. Deo je enzima
zaduženog za iskorištavanje gvožđa, a poznata je
i njegova katlitička uloga pri vezivanju
azota.Nužan je
i za normalan razvoj, posebno
nervnog sistema.
Sastavni je deo zubne gleđi, pa njegovo
prisustvo sprečava karijes zuba.
Hranom se unose dovoljne količine ovog minerala,
redak je deficit ovog minerala u ishrani. Nalazi
se u grašku, zelenom lisnatom povrću,
žitaricama...
Selen
Mora se naglasiti da je granica između koristi i
štete od selena vrlo mala. Zato minimalna dnevna
doza je oko 70 mcg, a maksimalna oko 400 mcg.
Ima ga u žitaricama, crnom i belom luku,
paradajzu, prokelju i brazilskom orahu.
Selen se izlučuje znojenjem, pa sportisti
slobodno mogu ići do gornje granice unosa.
Velika količina selena se nalazi u testisima, a
kako se spermom izlučuje treba ga nadoknađivati.
Preveliki unos selena izaziva kožni osip i
nervno rastrojstvo.
Vraća mladost i snagu i deluje protiv peruti.
Poslednja istraživanja ukazuju na činjenicu, da
nedostatak selena prouzrokuje degenerativne
bolesti. Svrstava se u antioksidante, a pojačava
dejstvo vitamina E. Sastavni je deo mnogih
enzima koji deluju u imuno sistemu.
Neutrališe dejstvo žive, kadmijuma i arsena koji
smo udahnuli ili hranom uneli.
Normalizuje pokretljivost spermatozoida, a utiče
i na hormon štitne žlezde.
Vrlo je bitan
pored cinka, za funkcionisanje prostate.
Kobalt
Kako potpomaže u stvaranju crvenih krvnih
zrnaca, veoma je značajan unos kobalta, a
pretpostavlja se da je dovoljna dnevna doza od 1
mcg. Kobalt je sastavni deo vitamina B12,
čija je uloga podosta nerazjašnjenja.
Nalazi se u tragovima u svim biljkama, a
naročito u semenkama, zelenom lisnatom povrću i
voću.
Vanadijum
Preporučena dnevna doza nije određena, njegova
uloga u ishrani je malo poznata, ali čini se da
je veoma važna. Pretpostavlja se da utiče na
stvaranje insulina.
Zajedno sa kalajem
učestvuje u metabolizmu masti.
Nalazi se u žitaricama, orasima i korenastom
povrću.
Utiče na pravilno funkcionisanje reproduktivnog
sistema i proizvodnju testosterona.
Sprečava stvaranje holesterola.
Kalaj
Glavni izvor kalaja je povrće, a preporučena
količina je od 1 do 3 mg dnevno. Neophodan je za
rad svih organa. Zajedno sa vanadijumom
učestvuje u metabolizmu masti. Istraživanja još
uvek nisu pokazala da veća koncetracija kalaja u
vodi utiče na zdravlje.
Aluminijum
U organizmu ga ima oko 100 mg. Dnevne potrebe su
oko 10 mg.
Soli aluminijuma izazivaju zatvor.
Sumpor
Sumpor čini oko 10% svih minerala koji se nalaze
u našem tijelu, i nalazi se u svakoj ćeliji.
Nalazi se u svakoj ćeliji, posebno u tkivima
bogatim bjelančevinama - kosi, noktima, mišićima
i koži. Učestvuje u metabolizmu kao sastojak
vitamina B1, biotina i vitamina B5, pomaže pri
regulaciji šećera u krvi, jer je sastojak
insulina i pomaže pri zgrušavanju krvi. Isto
tako, poznato je da sumpor pretvara neke otrovne
supstance u neotrovne, koje se zatim izlučuju iz
tela, pa ga stoga primenjujemo
kao lek kod
trovanja aluminijumom, kadmijumom, olovom i
živom.
Grašak, kupus, beli i crni luk su dobri izvori
sumpora i belančevina.
Nije zabeležen ni nedostatak ni višak sumpora
kod ljudi.
Raznovrsnom ishranom, sumpor se
unosi u dovoljnim količinama, a to je 1 gram.
Sumpor se koristi protiv bakterijskih infekcija
i pomaže jetri pri lučenju žuči. Smanjuje nivo
holesterola u krvi, a samim tim snižava
pritisak. Utiče na ravnotežu količine kiseonika
za funkcionisanje mozga.
Sumpor blagotvorno
deluje u slučaju infekcije bronhija.
On
je takođe moćno
sredstvo u borbi protiv alergije.
Pošto univerzalno deluje, on se efikasno bori
protiv astme i nekih kožnih osipa. Njegova
antioksidantna svojstva pomažu u borbi protiv
starenja mozga i degenerativnih bolesti. On
štiti zglobove, podstičući obnavljanje hrskavice
zglobova. Učestvuje u eliminaciji toksina i
snabdevanju mozga kiseonikom, podstiče funkcije
jetre i žuči, kao i varenje uopšte. Konačno,
sumpor je oligoelement veoma važan za lepotu,
naročito za kosu.
Sumpor daje dlaci
elastičnost i mekoću. On takođe štiti kožu glave
od gljivica Mineral sumpora, sam po sebi, nalazi
se u crnom i belom luku. Crna rotkva, koja se
uostalom često koristi za drenažu jetre, takođe
je dobar izvor sumpora. Jedite i kupus,
praziluk, špargle i sušeno povrće.
Silicijum
Voće i povrće bogato biljnim vlaknima dobar je
izvor silicijuma. Ima ga u trešnji i jagodi, a i
u jestivoj kori raznog voća i povrća. Žalfija i
slez su bogati silicijumom.
Utiče na čvrstinu noktiju i čvrstinu kose. U
organizmu ga ima oko 1.4 mg, a depoi se nalaze u
kostima. Prirodan lek za zapaljenja u organizmu.
Silicijum dioksid je dobar izolator i stoga
dobro utiče na očuvanje toplote tela tokom
zimskih meseci.
Kadmijum
Taloži se u bubrezima i tu ostaje celog života.
Može biti otrovan, baš kao i živa.
Bor
Za zdrave kosti i zglobove preko je potreban,
jer sprečava gubitak kalcijuma. Za sada, nije
baš ispitan.
Germanijum
Pretpostavlja se da utiče na pravilnu
mineralizaciju kostiju.
Udopuniće se...
povratak
na presnu ishranu
|
